​Krznena kićanka za kapu štetna je kao i bunda

 

Pre samo nekoliko godina nošenje krzna bilo je tabu a industrija konfekcije krzna takoreći izumrla.
Ali uz pomoć obimne reklamne kampanje i lansiranjem novih modnih stilova koji uvode detalje od krzna za jakne i kape menja se svest potrošača. Tekstilna industrija tako ponovo iznosi pravo krzno na ulice i spasava industriju prerade krzna. 

 

Dakle, ako veruješ da su krznena kićanka ili kragna manje zlo nego bunda, samo si žrtva laži koju lansira krznarska industrija. Upravo je omiljenost ovih ukrasa i detalja od krzna dovela do brzog porasta prometa pravim krznom. Od 2001. je širom sveta porastao za preko 70%. 

Jedan život za 70 centi

Godišnje strada 100 miliona životinja širom sveta zbog svog krzna, od toga je preko 85% iz "uzgoja", dakle nisu štetočine ili otpad (od industrije mesa, prim.prev.). Veliki deo proizvoda od krzna stiže u naše prodavnice iz Kine, danas najvećeg proizvođača krzna.

Kako za kineske farme krzna ne postoje kazne za prestup protiv zakona za zaštitu životinja, tamo se ti zakoni jednostavno ne poštuju. Za gajene kuniće, nerc, lisice, zečeve ali i pse i mačke to znači život u kavezu i strašnu smrt. Često budu još kao odojčad "upotrebljeni", uzeti iz kaveza, ubijeni i odrani. Jedan radnik u Kini zaradi 70 centi po životinji, mora da se radi brzo pa su životinje često još uvek žive za vreme skidanja krzna. Da se krzno ne bi oštetilo životinje se često ubijaju na svirep način, analnim električnim udarima ili u gasnim komorama.
 

Za neke marke, kao Canada Goose, love se divlji kojoti u zamke i gvozdene klopke. Pritom životinje danima pate boreći se za svoj život, pre nego što budu pronadjene i odstreljene.

Nije ni održivo ni prirodno

Nasuprot opštem svatanju da je krzno "prirodni" proizvod, za njegovu preradu se koristi čitava paleta dobrim delom visokootrovnih hemikalija. Prilikom štavljenja, usled pogrešnog doziranja može da nastane opasni hrom 6 (kancerogen i alergen) a to se u kineskim fabrikama redovno dešava. Štetno dejstbo ovih otrova pogađa ne samo prirodnu okolinu i radnike već i potrošače (one koji nose krzno). Prilikom ispitivanja krznenih detalja na zaostatke hemikalija nađene si povišene koncentracije formaldehida, insekticida i DDT-a.

Šta piše na vašoj etiketi?

Od 1. marta 2013. u Švajcarskoj važi obaveza detaljne deklaracije za krzno i proizvode od krzna. Švajcarsko udruženje za zaštitu životinja je vršilo štih-probe u sedam gradova uključujući i Cirih i utvrdilo da je oko 86% artikala bilo ili nepotpuno ili pogrešno ili uopšte nije bilo deklarisano. Dakle, ako ste u poslednje tri godine kupili krzno u Švajcarskoj a na etiketi nije označeno poreklo, vrsta životinje i način dobijanja krzna, vaš prodavac je prekršio zakon.

🐰FIND OUT. GET SMART. #MAKEFURHISTORY ✊

  • Facebook Social Icon
  • Instagram Social Icon
  • YouTube Social Icon

Anti Fur League, Zürich 

2019 © antifurleague.org